Шта је социологија?

Социологија је термин који је 1838. године створио француски филозоф Аугусто Цомте у свом Курсу позитивне филозофије, он потиче од хибридизма, тј. Латинско “ социу-” (друштво, удружења ) и грчко “логос” (реч, разум и проучавање ), а односи се на студију о формалним односима друштава , њихови одговарајући културни стандарди, радни односи, институције и друштвена интеракција .

Настанак социологије и историјског контекста

Иако је Конт одговоран за сковање појма, стварање социологије није дело само једног научника или филозофа, већ је резултат рада неколико мислилаца одлучних да разумеју ситуацију у којој се нашла данашња друштвена организација.

Од Коперника, еволуција мисли и знања била је чисто научна. Социологија је тада дошла да попуни празнину у друштвеним студијама, која је настала након елаборације природних наука и различитих друштвених наука. Његово формирање покреће сложен догађај, пратећи историјске и интелектуалне околности и практичне намере. Појава социологије као науке дешава се у конкретном историјском тренутку, који се поклапа са последњим тренуцима распада феудалног друштва и консолидације капиталистичке цивилизације.

Социологија као наука је настала санамјера обједињавања студија у различитим областима које подржавају друштва, анализирајући их у цјелини, како би је у потпуности разумјели, настојећи да се истраживани феномени уклопе у друштвени контекст.

Међу интегрисаним областима су историја, психологије и економије, углавном. Осим тога, социологија фокусира своје студије на односе који се, свјесно или не, успостављају између људи који живе у датом друштву или групи, или између различитих група које заједно насељавају шире друштво.

Предмет такођер постоји. има за циљ проучавање односа који настају и репродукују се на основу коегзистенције различитих друштвених група и људи у већем друштву, као и стубова који подржавају ове организације. На пример, њени закони, институције и вредности.

Социологија је рођена у периоду када је агломерација у великим градовима, изазвана индустријском револуцијом, изазвала потребу за разумевањем друштвених појава и деградације којом се велики део европског друштва је пролазио кроз то.

Човечанство пролази кроз трансформације никада раније када се индустријска и француска револуција дешавају, изненада стварајући нови модел производње (капиталистичко друштво) и нови начин гледања на друштво, уз напомену да се друштво и његови механизми могу разуметинаучно, предвиђајући и често контролисајући масе по потреби.

Индустријска револуција се схвата као феномен који одређује појаву пролетерске класе и историјску улогу коју је она играла у капиталистичком друштву. Његови катастрофални ефекти по радничку класу створили су климу револта преточеног споља у облику уништавања машина, саботаже, смишљених експлозија, пљачки и других злочина, што је довело до појаве радничких покрета са револуционарним идеологијама (као што су анархизам, комунизам, хришћански социјализам, између осталог), слободна удружења и синдикати који су омогућили већи дијалог између организованих класа, свесних својих интереса са власницима инструмената рада.

Ови важни догађаји и трансформације потврдили су друштвене догађаји су изазвали потребу за дубљим истраживањем појава које су се дешавале. Сваки корак капиталистичког друштва носио је са собом распад и урушавање институција и обичаја, да се састави у нове облике друштвеног уређења.

Машине су у то време не само уништавале рад малих занатлија, већ и оно такође их је обавезао да имају јаку дисциплину, те да развију ново понашање и радне односе до тада непознате.

За 80 година(између периода 1780. и 1860. године), Енглеска се драстично променила. Мали градови су се претворили у велике продуктивне и извозне градове. Ове нагле трансформације неминовно би подразумевале нову друштвену организацију, кроз претварање занатске делатности у производну и индустријску делатност, као и исељавање са села у град где су жене и деца, у нехуманом радном времену, добијали плате које су једва гарантовале егзистенцију. и чинили су више од половине индустријске радне снаге.

Градови су се претворили у потпуни хаос, а пошто нису били у стању да подрже брзи раст, изазвали су различите врсте друштвених проблема, попут избијања колере. епидемије, зависности, криминал, проституција, чедоморство које је десетковало део њихове популације, на пример.

Последњих деценија појавиле су се нове теме за социолошка истраживања, као што су: утицаји нових технологија, глобализација , аутоматизација услуга, нови облици организације производње, флексибилност радних односа, интензивирање механизама искључивања и тако даље.

Гране социологије

Социологија је подељена на више грана који проучавају постојећи поредак између различитих друштвених појава из више перспектива, али који су конвергентни и комплементарни, разликују се само по својимпредмет проучавања.

Међу различитим створеним пододјељцима, главне области су:

Социологија рада

Социологија образовања

Социологија науке

Социологија животне средине

Социологија уметности

Социологија културе

Економска социологија

Индустријска социологија

Правна социологија

Политичка социологија

Социологија религије

Рурална социологија

Урбана социологија

Социологија родних односа

Социологија језика

Значење социологије је у категорији Социологија

Погледајте такође:

• Значење етике
• Значење Епистемологија
• Значење метафизике
• Значење морала